Ljubav bi zagrlila

– Blago tebi! Imaš tako divnog dečka! Valjda ću i ja uskoro imati sreće u ljubavi.

– Kako to misliš ,,sreće u ljubaviʼʼ?

– Ma znaš, da nađem i ja, konačno, nekoga sa kim ću imati normalnu ljubavnu vezu.

– Uh, čekaj. Biću iskrena. Moram da ti kažem da mi se ta izjava ne sviđa na više nivoa.

– Kako može da ti se ne sviđa kada kažem da želim da mi se dogodi nešto lepo, nešto što svi žele?

– Nije reč o tvojoj želji. Prirodno je da želimo ljubav, sreću. Čini mi se da ti je podsvest isplivala u toj rečenici.

– Gde tačno?

– Krenuću redom. Zabluda je da ćeš ,,naćiʼʼ dečka. Ne možeš da ga tražiš i pronađeš, jer je to stanje grča. Neprestano iščekivanje kojim nesvesno odašilješ energiju da ti nedostaje posebna osoba u tvom životu.

– Ali ja ne osećam da sam u grču.

– Naravno da ne osećaš na svesnom nivou. Najbolji primer prepuštanja je kada si u vezi, pa krenu da te saleću likovi na svakom koraku. Shvataš? Tada je tvoja energija slobodna, opuštena i privlači momke. Caka je u tome da veruješ životu da ćeš živeti ljubav i da se prepustiš pre nego što ta osoba naiđe.

– Mislim da počinjem da te razumem. Šta ti se još nije svidelo?

– Sintagma ,,normalna ljubavna vezaʼʼ mi para uši, zbog toga što ne postoji nenormalna ljubavna veza.

– Kako ne postoji? Zar nismo obe imale takve? Zar nisi svesna koliko ima takvih nezdravih veza samo u našem okruženju?

– To nisu ljubavne veze.

– Kako nisu?!

– Jednostavno. Nenormalno i ljubav nikako ne idu zajedno. Zna se šta je ljubav. Duša zna. Ljudi su zaboravili. Ovo sve što mi nazivamo ljubavnim vezama, preciznije je okarakterisati kao emotivne partnerske odnose. To podrazumeva ogroman raspon emocija, od prijatnih do vrlo neprijatnih. Ljubav je jedna emocija, najlepša, najčistija. Kamo sreće da uvek reagujemo kao ljubav!

– Rekla bih da si upravo većinu veza na planeti okarakterisala kao propale.

– Nikada to ne bih tako rekla. Svaki odnos je lekcija i zbog toga ne može da bude propast. Naravno, pod uslovom da izađeš iz njega produhovljeniji.

– Dobro, ubedila si me. Menjam svoju izjavu u: ,,Želim da živim ljubav!ʼʼ Ali već mi se dešavalo da se ludo zaljubim. Ubeđena sam da je to ljubav! Onda počnu svađe, ili neke druge životne gluposti, i sve se raspadne. Zbog toga sam rekla: ,,Blago tebi.ʼʼ Jeste li vas dvoje dar od Boga ili natprirodno inteligentni, pa trajete tako dugo, toliko zaljubljeno?

– Ha, ha, ha. Jedini ,,specifičniʼʼ vid inteligencije na koji sam ponosna je otvorenost da učim od onih za koje smatram da znaju više od mene. Ne mislim na slepo praćenje tuđih alata za ljubav ili sreću. Mislim na učenje kako da radim na sebi. Svi uporno žele da promene drugu osobu. Uporno nalaze mane svojim partnerima, pa završe svađajući se oko pranja sudova. Ili samo završe, što je bolja varijanta od natezanja. Da se razumemo – bez iskre među nama, bez duboke privlačnosti dve duše i dva tela, uopšte ne govorim o vezi, a naročito ne ljubavnoj. Ali kada se već povežemo na tom nivou, uplete se život. Svakodnevne obaveze, problemi i ozbiljne životne situacije koje umeju da te bace na dno. Svako ovde može da kaže svoj dalji scenario i svaki će biti sličan. Manje se misli na ljubav, više na svakodnevnicu i preživljavanje. Tu dolazi moj rad na sebi.

– Zar u takvim situacijama imaš vremena da radiš na sebi?

– Kada ne bih imala vremena da radim na sebi, ne bih živela. Niko drugi neće živeti moj život. Moram ja. Pre svega, želim ja. Želim i tu ljubav. Kada vidiš da se urušava najlepši deo tvog života, onda moraš da reaguješ brzo. Nema vremena za ego i: ,,Šta meni ima neko drugi da priča kako da živim!ʼʼ Nema vremena za samosažaljevanje. Tada pratiš znakove. Slušaš videe na koje ,,slučajnoʼʼ nailaziš. Informišeš se o naučno vrednoj literaturi u moru đubreta knjiga o samopomoći. Najteži deo dolazi na kraju kada ostaneš sam sa svojim mislima. Prepoznaš koliko si loših uverenja o emotivnim odnosima usadila još u detinjstvu. Spoznaš koliko si nepravedno projektovala loše osobine bivših na sadašnjeg dečka. Plačeš. Mnogo plačeš. Tako mora, jer suze čiste, oslobađaju. Nemoj da budeš jaka u tom trenu. Ne gutaj loše misli, jer će isplivati iz podsvesti u najgorem trenutku i upropastiti sve oko čega se svesno trudiš. Priznaj sebi da si nakrivo programirana. Nisi izuzetak, svi smo takvi. Najjači su oni koji se suoče sa sobom i priznaju da nisu znali bolje. Ali sada kada znaš bolje – menjaj se. Ne krivi druge. Ne krivi sebe. Rasti. Sijaj. Biraj bolje. Korak po korak.

– Samo mi još nije jasno gde je u svemu tome dečko sa kojim treba da se gradi veza?

– On je najvažniji za dalju priču. Vaše energije su najvažnije. Džabe sav tvoj trud, ako nemate slična shvatanja o životu. Uzalud tvoj rad, tvoji iscrpni govori, ako on ne razume o čemu ti, zaboga, pričaš. Ako neće da menja ono što sam na sebi treba da menja, osećaćeš kao da ste sa druge planete. Tada se odlazi. Njemu treba neko sa njegovim pogledom na život. Tebi treba podrška. Neko ko će razumeti kad daš sve od sebe da objasniš. To nije ništa loše. Bolje je da se oslobodite, nego da se gušite u nerazumevanju.

– A kada se razumete?

– Tad je najlepše. Tada je životna bajka. Namerno kažem ,,životnaʼʼ, jer uvek ima izazova. U izazovima dolazi pitanje nad svim pitanjima: ,,Šta bi sada ljubav uradila?ʼʼ Ljubav nikada ne bi rekla: ,,Ja sam u pravu. Biću ljuta dok ne prizna.ʼʼ Ljubav bi razumela i zagrlila. Zagrlila bi toplo i snažno. Tako da bude jača od svakog ,,volim teʼʼ. Tako da umiri energijom i kaže: ,,Ovo nismo mi. Ovo su svakodnevne gluposti, a mi smo više od toga.ʼʼ Umesto glasovnog nadjačavanja i ubeđivanja, otklonila bi nežnim rečima skramu nebitnih stvari nad značajnim. Nema ništa značajnije od toga da se volimo. Da budemo svoji, prirodni. Da dopustimo sebi sve emocije, ali da ljubav bude lajtmotiv. Da plačemo, vrištimo, ali da se volimo. Da budemo ozbiljni kratko, a šašava, zaljubljena deca uvek.

Dajana Mitrović, 2017.