Šta je coaching proces
Coaching daje najbolje i dugoročne rezultate kada obuhvata čitav proces od pet ili više sesija.
Kroz coaching se radi na dubokoj promeni podsvesnog dela uma (koji čini 95% našeg uma, a samo 5% je svesni um), kako bismo mnogo lakše mogli da primenimo željeno ponašanje, rešimo problem ili unapredimo neku životnu oblast.
Zamisli samo koliko godina si živela na jedan način. Koliko decenija nosiš ista uverenja, isti način razmišljanja. Na coaching-u upravo radimo na toj promeni. Zbog toga je nemoguće da razrešiš godine ili decenije jednog ponašanja ili uverenja na jednoj sesiji.
Potrebno je da prođeš kroz minimum pet sesija da bi počela da dugoročno osećaš olakšanje i ispunjenost.
To je razlog zbog kog je nemoguće unaprediti svoj ljubavni život na osnovu nečijih saveta – jer u tebi postoji struktura ponašanja, sposobnosti i uverenja na koju je potrebno da deluješ dubljim tehnikama, poput coaching-a.
Coaching proces podrazumeva da imamo sesiju od 1h30min nedeljno i tako nekoliko nedelja ili meseci (sve je po dogovoru). Na svakoj sesiji dolazi do nekog isceljenja, nekih spoznaja, nekog razrešenja. Da bi se sesija integrisala u tvoj svakodnevni život – da bi u svakodnevnom životu osetila napredak i primenila ono što smo prošle na sesiji – postoji zadatak koji radiš između sesija.
Zadatak između sesija je uvek i za svakoga drugačiji. Uglavnom ti je za njega potrebno desetak minuta dnevno. Neki od primera su: pisanje misli čim se probudiš, šetnja bez telefona, fizička vežba od tri minuta, zapisivanje šta si jela tog dana, i drugo.
Zadatak ponekada uopšte ne deluje povezano sa temom koju smo obrađivale na sesiji, ali je IZUZETNO važan. Kod svake od mojih klijentkinja je doneo i dodatne uvide. Kod zadatka je najvažnije da ga uradiš, bez obzira na to da li tvoj um vidi u njemu smisao. Zadatak je taj koji najviše određuje da li ćeš napredovati ili ne.
Ljudi koji dođu na sesiju, pa do sledeće sesije zaborave i da su bili – to su ljudi koji biraju da budu žrtve u svom životu i biraju da im coach bude spasitelj. A posle se pitaju zašto ne napreduju. Ne napreduju zato što im coaching služi kao izgovor da rade nešto na sebi, a zapravo nisu spremni da rade i samostalno, van sesije, kada nema nikoga da ih nadgleda.
Ljudi koji su spremni da prođu kroz coaching proces – da idu jednom nedeljno na sesije, da primenjuju nedeljne zadatke redovno – to su ljudi koji mi se javljaju mesecima nakon što smo završili ceo proces i govore mi kako i dalje napreduju, jer im prošle sesije i dalje pomažu. Ti ljudi su prolaskom kroz coaching proces naučili da spoje coaching iskustvo sa svakodnevnim životom. Time su naučili da preuzmu odgovornost za svoj život.
Dešavalo mi se da mi se klijentkinje izvine kada ne urade zadatak, ali: zadatak nikada ne radiš zbog mene. Mi nismo u školi i ja kao coach nikada neću procenjivati tvoje zalaganje. Lično nemam ništa od toga da li ćeš ili nećeš uraditi zadatak, jer ću svakako moći da te vodim kroz sledeću sesiju. Važno je da uradiš zadatak zbog sebe. Na tebi je da odlučiš da li ćeš svoj napredak ubrzati ili sputavati.
Postoji još jedan razlog zašto moje klijentkinje prolaze kroz coaching proces. Danas smo svi navikli da očekujemo brze rezultate. Onda se dešava da ljudi odustanu od coaching-a nakon dve sesije, jer ne vide pomak u životu. Pokušavaju da decenije jednog ponašanja promene za tri sata.
Zbog toga je coaching proces delotvoran jer navodi ljude da sebi obećaju da će se posvetiti sebi bar tih pet nedelja. Želja za odustajanjem se najčešće javlja na pragu promene – i ovaj pristup te bar malo čuva od tog odustajanja, naročito kada uz sebe imaš osobu na koju možeš potpuno da se osloniš.
Želiš li da budem tvoja podrška i vodič?