Pojam ”rad na sebi” toliko je širok da mnogi ljudi misle da predstavlja samo ono što oni smatraju da rad na sebi jeste. Svako ima svoju definiciju.
Međutim, za nekoga je to odlazak u teretanu, za nekoga čitanje romana, za nekoga je buđenje u pet ujutro, a za nekoga je odlazak na psihoterapiju. Svako bira način i tehniku za koju je spreman i koja mu prija.
U ovom tekstu želim da se fokusiram na to šta ljudi misle da će im doneti dugoročne rezultate – a onda se razočaraju kada rezultati izostanu.
Na primer, ljudi često misle da će im lepše telo doneti osećaj sreće i zadovoljstva, ali se to ne desi čak i kada postignu željeni fizički rezultat. Zbog toga postoji toliko prelepih i zgodnih ljudi koji nisu zadovoljni sobom i svojim životom.
Neki misle da će im čitanje knjiga unaprediti život. Misle da će, čim pročitaju knjigu, znati tačno šta da rade u toj oblasti života. Isti je slušaj sa edukativnim video snimcima. A onda se ne desi nikakav pomak. I dalje nemaju partnera, iako su pogledali tonu videa kako bi trebalo da se ponašaju da bi imali partnera. I dalje zarađuju isto, iako su pročitali sve knjige Roberta Kiosakija.
Život ostaje isti, samo što sada mogu da kažu neku rečenicu više kada se u društvu pokrene tema o kojoj su čitali ili slušali, jer sada imaju u umu više informacija.
Zašto se život ne menja ako oni rade na sebi:
Zato što rade na sebi samo na nivou ponašanja. Treniraju. Jedu zdravije. Čitaju. Slušaju reči drugih ljudi. Ustaju ranije. To su sve vidovi ponašanja. To je prvi korak u radu na sebi, ali taj korak ne donosi dugotrajna rešenja. Ili je potrebno mnogo, mnogo vremena da bi doneo neke dugoročne rezultate.
Neko će možda reći da je bio noćna ptica i da je usvojio naviku ranog ustajanja i eto – to je dugotrajni rezultat.
A ako je to tek tako laka navika kojoj je samo potrebna istrajnost – zašto se svi ljudi ne bude ujutro u pet, odmorni, zadovoljni i puni entuzijazma?
Neko će možda reći da je posle neke knjige promenio svoj život.
A ako je ta knjiga sama po sebi delotvorna, zašto postoje hiljade ljudi kojima nije promenila ništa u životu?
Sama promena ponašanja će istoj osobi u jednoj oblasti biti prelaka, a u drugoj nemoguća. Neko će lako imati telo iz snova, ali će mu biti pravi pakao da se zauzme za sebe i kaže ”ne”.
Često se dešava da ljudi odustanu od novih navika ili misle kako taj rad na sebi ne radi – zato što ne vide rezultate posle nekoliko nedelja ili meseci drugačijeg ponašanja.
Može da se desi da pomisle kako nemaju snagu volje, kako su previše lenji, kako je rad na sebi pretežak ili kako to, jednostavno, nije za njih.
A tek su napravili prvi korak. Tek su počeli da menjaju ponašanje. Tek su zagrebali površinu svega onoga što rad na sebi jeste.
A gde je promena svojih osobina? Gde je suočavanje sa svojim strahovima? Gde je istraživanje uverenja? Gde je spoznaja da naša podsvest čini 95% uma – i da većina ljudi nikad ne sazna šta se u njoj nalazi?
Ako se rad na sebi svede samo na promenu ponašanja, bez zalaženja u prethodno navedena pitanja – onda ne govorimo o lenjosti, o nedostatku snage volje i slično, već o tome da do dubokog rada na sebi uopšte još nije došlo.
Dakle, ako spadaš u one ljude koji su počeli da istražuju šta je to rad na sei, koji su počeli polako da menjaju ponašanje – čestitam ti! To je izuzetno važan prvi korak!
I, ako se pitaš gde su rezultati, gde je život iz snova, kad će ta ljubav iz snova – polako. Sve to se nalazi kada pređeš na dublji nivo. Kada prestaneš da istražuješ cake uspešnih ljudi i sve što je ikada napisano o temi koja te interesuje.
Kada počneš da istražuješ sebe – tada pravi rad na sebi počinje.
Dajana Mitrović