,,Put umetnika” Džulija Kameron
,,Put umetnika” Džulija Kameron
Kada bi me neko pitao koji je prvi konkretan korak koji može da uradi da bi počeo da zaista radi ono što voli (ili kako bi uopšte otkrio šta je to što istinski voli), rekla bih: ,,Prođi kroz 12 nedelja Puta umetnika.”
Moj put umetnika je trajao od 15. jula do 11. oktobra 2020. godine.
Ako donekle poznaješ moj rad, znaš da sam pre dve godine otkrila čime želim da se bavim, a da sam pre više od godinu dana i započela svoj poziv coach-a. Možda ti se javlja pitanje – Zašto bi neko prolazio kroz proces ove knjige ako već zna čime želi da se bavi?
Istina je da sam se cele ove godine osećala izgubljeno (i to ne samo zato što je u pitanju ova 2020. godina). Posao mi je stao. Interesovanje ljudi je potpuno opalo čak i na sadržaju koji je besplatan. Koliko god da sam radila i na sebi i na svom biznisu, jednostavno ništa nije išlo. Imala sam unutrašnji rast, unutrašnje spoznaje, ali spolja – sve ide nizbrdo.
Najvažnije od svega – prestala sam da uživam u stvaranju, u pisanju i snimanju. Ni u čemu nisam videla smisao.
A kako smo mi uvek vođeni, čak i kada to ne vidimo odmah, tako je do mene stigla ova knjiga po ko zna koji put. Prvi put sam za nju čula u srednjoj školi. Ali uvek nam stvari dođu onda kada su nam najpotrebnije i kada smo najspremniji.
Koliko god da smo radili na sebi, uvek postoje novi nivoi koje možemo da iscelimo i oslobodimo.
Ova knjiga me je otvarala sloj po sloj. Bila je vodič kroz moj put priznavanja sebi gde sam sebe smanjila. Gde sam potisnula stvari koje volim. Kada sam ’zaboravila’ šta je istinski moje. Šta je to o čemu moja mala, unutrašnja devojčica sanja.
Što sam više radila zadataka iz knjige, to sam dobijala više smernica spolja. Idi na porodične konstelacije. Pogledaj video o human design-u. Reci joj kako se osećaš. Odjavi se iz ovog memberšipa. Prijavi se na ples. Istraži lekciju o traumama koju mesecima odlažeš.
,,Kad god nam se čini da ne možemo da uočimo odgovarajuće zalihe, to je najčešće zato što uporno tragamo za određenim ljudskim izvorom zaliha. Moramo naučiti da pustimo tok da se sam ispolji tamo gde on želim, a ne tamo gde mi to želimo.”
Što smo više spremni da upoznamo sebe, da iscelimo sebe, to nam život daje sve više smernica i oslobađanja.
,,Bes treba slušati. Bes je glas, uzvik, apel, zahtev. Bes treba uvežbavati. Zašto? Zato što je bes mapa. Bes nam pokazuje gde su naše granice. Bes nam pokazuje kuda želimo da idemo.”
Sada znam da ja nisam želela da vidim kuda zaista želim da idem. Želela sam da uverim sebe da je način na koji radim dobar za mene, jer, eto, dobar je za druge ljude. Terala sam sebe da budem svakodnevno aktivna na društvenim mrežama. Terala sam sebe da budem produktivna, umesto da čujem šta meni treba. I tu se dogodio zastoj. Život je hteo da me preusmeri.
,,Ako je kreativnost kao prasak daha kosmosa kroz slamku, onda smo mi ti koji prignječimo tu slamku kad god posegnemo za jednom od svojih blokada.”
U toku ovih 12 nedelja mnogo toga sam sebi priznala.
Priznala sam sebi da me kratka forma pisanja na Instagramu guši. Da želim svoj sajt i newsletter – jer mi treba prostor da pišem duge tekstove. Da uživam da kreiram za YouTube. Priznala sam sebi ko me iz mog okruženja sputava. Priznala sam sebi ko zaista jesam, makar to značilo da me većina ljudi neće razumeti.
,,Moj život je u velikoj meri moja umetnost, i kada je moj život bezizrazan, takva mi je i umetnost.”
Ova rečenica je primenjiva na sva zanimanja. Kada smo nezadovoljni sobom u nekom polju, kada nešto radimo na silu – na posao (koliko god ga voleli) će trpeti.
Ja obožavam coaching! I obožavam svoj online kurs! Samo sam zaboravila koliko obožavam i svoje pisanje. I mala devojčica u meni mi nije dala da napredujem na jednom polju ako to znači da ću potpuno ugasiti svoju drugu stranu.
,,Uporno se držimo pravog puta, iako je put umetnika vijugava staza.”
Da, naš životni put je vijugava staza. Spiralna staza. Za svakoga drugačija, jedinstvena.
Jedino što se meri kada dođemo do kraja svog životnog puta jeste – Da li smo stvari radili protiv sebe ili smo živeli u skladu sa svojim najdubljim potrebama? Da li smo dozvolili sebi da se upoznamo? Da li smo dozvolili sebi da budemo iskreni i da se onda spojimo sa ljudima koji nas vole i prihvataju baš takve kakvi jesmo?
,,Istina je da znamo i znamo da znamo.
Svako od nas ima unutrašnji san koji može da obelodani samo ako ima hrabrosti da prizna o čemu sanja.”
Taj san ne mora biti ništa grandiozno. Niti mora značiti da treba da menjaš život iz korena. Taj san je najčešće najjednostavniji put koji smo potisnuli, jer smo sebe uverili da nije dovoljno vredan. Jeste dovoljno vredan. Tvoj san je jednako vredan kao tvoj život.
Od sveg srca ti želim da to priznaš sebi i da kreneš u duboko putovanje ka sebi.