A šta ako sve ima smisla?
A šta ako sve ima smisla?
Gledam ljude kako pate. Gledam kako se brinu. Kako strahuju.
Gledam kako im prolazi život kroz prste u jurnjavi ka boljem životu. Ili barem u bežanju od neprijatnih događaja. To je na Balkanu naročito popularno, zar ne? Bolji život je ili nekada davno bio ili će tek nekada, nadamo se, stići.
To se, nažalost, prenelo i na oblast rada na sebi. Pa sa svih strana dolaze obećanja da možemo nešto da manifestujemo, da podignemo vibraciju i da je za sve to potrebno magičnih upiši broj dana.
A šta ako postoji način da se ODMAH osećaš bolje, ali bez zavaravanja sebe? Da zaista budeš bolje, ali bez potiskivanja emocija?
Da, postoji. I nije ništa toliko magično. Veoma je realno. Sastoji se od primene malo drugačije perspektive.
Zamisli da na svaki događaj u svom životu gledaš kao na lekciju. Da u svakoj situaciji čuješ skrivenu poruku. Da u svakom trenutku osetiš njegov značaj.
To može da izgleda ovako:
Na svakom semaforu je crveno i počinješ da se nerviraš. A šta ako te je to čekanje spasilo sudara koji bi se inače desio?
Zabolela te je glava. A šta ako bi se zapitala šta ti taj bol poručuje? I kakve su ti bile misli u poslednjih mesec/dva?
Neko ti je ponudio pomoć u nečemu što možeš i sama da uradiš. A šta ako ti to život šalje izobilje i testira imaš li snage da ga primiš i u tako malim količinama?
Razbolela si se. A šta ako je život koji si do sada vodila bio potpuno protiv tebe? Šta ako je ovo šansa za novi početak?
Pozvana si na razgovor za posao i osetila si uzbuđenje, ali ti već imaš siguran posao i ne želiš da rizikuješ. A šta ako ti život otvara nova vrata? Šta ako uzbuđenje koje osećaš u telu poručuje da je to put ka životu sa više radosti?
Svaka životna situacija može postati jedna lekcija, jedno učenje – ako si spremna da to izabereš. I život tada postane mnogo zanimljiviji! I lakši!
Prestaneš da odbacuješ dobre stvari kao slučajnosti. Na zdrav način prolaziš kroz neprijatnosti i one postaju lakše.
Ono što me je inspirisalo na ovaj tekst je to što me je sinoć blago zabolelo uho. Da, apsolutno sam svesna šta je na fizičkom nivou moglo da dovede do tog bola. Ali moja drugačija perspektiva je pronašla u tome poruku.
Zapitala sam se – Šta to ne želim da čujem? Koji deo svoje intuicije odbijam da čujem?
Pritom nisam mislila na to šta toga dana nisam želela da čujem. Sve što se desi u fizičkom svetu prvo nastaje na energetskom nivou. I potrebno je određeno vreme da se energija prikaže i u materijalnom. Zato je uvek važno da sagledamo duži vremenski period.
I setila sam se nekih važnih stvari koje nedeljama odlažem. Danas sam provela dan radeći te stvari. Bol se nije vraćao.
Stvar je u tome da ne mogu da dobijem dokaz da li me je uho zabolelo jer sam se oglušila o poruke svoje intuicije. Ali mi je taj bol poslužio kao mini lekcija da te važne stvari konačno pokrenem. Poslužio mi je da se povežem sa sobom i da prevaziđem trenutnu neprijatnost.
Već pet godina živim na ovaj način. Vežbam svesnost u sadašnjem trenutku tako što primećujem šta se dešava i kako se osećam. Radoznalo, kao dete, pitam sebe šta mi život sada poručuje. Igram se traženja lekcija.
Svaki put kada sam pronašla svoju lekciju u onome što se događa – neprijatna emocija je postala lakša i postala sam otvorenija da primim darove života.
Sve manje sam bežala u prejedanje, zatrpavanje društvenim mrežama, anksioznost jer je neprijatnost postala moj prijatelj koji me poziva da nešto važno uočim i saznam.
Sve manje sam iz naučene ljubaznosti odbijala podršku, ljubav, pomoć, izobilje.
Bivala sam sve prisutnija u sadašnjem trenutku, jer konačno je sve imalo smisla!
Tako se otvaramo ka životu. Ne stavljamo prepreku između života i nas, već smo spremni da osetimo sve. Zato što svaki tren, svaka emocija može da nam učini život bogatijim.
Ako smo samo malo spremni da zaronimo dublje.
Dajana Mitrović