Budi pametnija tinejdžerka
Budi pametnija tinejdžerka
Nije bilo lako ući u tinejdžerske godine sa manjkom samopouzdanja i teretom savršenstva. Nije bilo lako shvatiti da je to samo mrva znanja u odnosu na ceo život koji me čeka. Nije bilo lako preživeti sve emocije, koje su milile kroz moje telo, smenjujući se neverovatnom brzinom.
Da mi je neko rekao da ću želeti pola tih znanja koja su mi se velikodušno nudila, možda bih sve shvatila ozbiljnije. Možda bih učila bar tih pola sata dnevno. Možda ne bih znala sve pesme iz ,,Mc Donald’s’’-a. Možda bih sedela u prvoj klupi, kao sada na fakultetu. Možda bih pokušala da nađem smisao tim znanjima u životu. Ali vreme je prošlo.
Da mi je neko rekao da nisu svi ljudi iskreni, možda bih se ponašala drugačije. Možda bih pazila kome šta pričam. Možda bih čuvala svoju eneriju za one prave. Možda se ne bih toliko trudila da budem fina. Možda bih i ja bila iskrenija. Možda se ne bih pitala da li sa mnom nešto nije u redu. Ali iz svega sam mnogo naučila.
Da mi je neko rekao da moji prijatelji nisu tu za ceo život, rekla bih mu da je lud. Uplašila bih se da ću ostati sama. Pomislila bih da to ne može biti istina, kad delimo toliko ljubavi i podrške. Možda bih ranije shvatila da svako ima svoj put. Možda bih obratila pažnju da li dobijam od prijatelja ono što dajem. Možda bih manje pričala, a više slušala i ranije osetila nesklad između njihovih reči i dela. Ali pomogli su mi da odrastem.
Da mi je neko rekao da neću patiti za njim do kraja života, možda bih više uživala. Možda bih ranije shvatila da ne postoji neuzvraćena ljubav. Da ako pristajem na neuzvraćenu ljubav, ne posedujem samopoštovanje. Da je ljubav uvek srećna. Da ljubav ne boli. Možda bih ranije zavolela sebe, i svoje mane, i svoje strahove. Možda bih više pevala i pričala. Ali osnažilo me je.
Da mi je neko rekao kakav me život čeka, možda bih plesala kroz dane. Možda bih bila opuštenija, bezbrižnija. Možda ne bih pretresala probleme, već ih vešto zaobilazila. Možda bih imala više vere. Možda ne bih ni trenutak trošila na tuđa mišljenja.
Ali sve je to bilo neophodno da postanem ono što sam danas. Da zavolim svoje telo i svoj glas. Da probudim dečiju radost ka životu. Da okupim oko sebe najbolje ljude koje je moje srce ikada videlo.
Veruj, kad god je teško, da te to samo život sprema za sve tvoje snove.
Dajana Mitrović