Da li su ljudi oko tebe tvoje ogledalo
Da li su ljudi oko tebe tvoje ogledalo
Pretpostavljam da si do sada čula za efekat ogledala u odnosima. Ukoliko nisi, bazira se na tome da je svaka osoba oko nas ogledalo nas samih u nekom smislu. Takođe, to znači i da se ljudi prema nama ponašaju onako kako se mi ponašamo prema sebi. Što dalje dovodi do zaključka da je odnos koji imamo sa sobom u temelju svih drugih odnosa.
E sad, ovo nekoga može da ohrabri, nekoga da zbuni, a nekoga da uplaši. Ovakve stvari koje nam vraćaju odgovornost u naše ruke mogu da budu mač sa dve oštrice ako ih ne razumemo u potpunosti.
Neki zbog ovoga dozvoljavaju sebi da se ponašaju prema drugima kako im se ćefne, jer misle: ,,Ja sam samo tvoje ogledalo. Sve što vidiš kod mene je i tvoje.” I često zaboravljaju na empatiju i svesnu komunikaciju.
Dok drugi ljudi mogu da počnu sebe da krive za sve i da pomišljaju da su i sami podjednako agresivni, arogantni ili šta god da vidi kod ljudi oko sebe.
Zato hajde da u ovom tekstu sve razjasnimo.
Efekat ogledala činjenično postoji. Međutim, ne treba ga shvatati bukvalno. I nikako i nikada ne treba kriviti sebe za ponašanja drugih ljudi. I ne treba kriviti druge ljude za svoje reakcije jer misliš da si im samo ogledalo. Ovo nam samo pomaže da prepoznamo deo svoje odgovornosti.
Pre svega, postoji način da veoma lako proceniš da li osoba reflektuje nešto što nosiš duboko u sebi ili je to jednostavno neko ko te uči da prepoznaš šta ne želiš u svom životu. Taj način je slušanje svojih emocija.
Znaćeš da nečije reči i ponašanje nisu tvoje ogledalo kada osećaš u sebi potpuni mir. Jednostavno znaš da to nije istina i da ne zaslužuješ takvo ponašanje. Taj unutrašnji mir nije ”baš me briga za njihovo mišljenje” – jer je to znak da si se zatvorila i to je opet pokazatelj ogledala. Istinski unutrašnji mir ne može da se isfolira, ne dolazi iz uma, već se oseća u celom telu.
Kad god nam neko kaže nešto, uradi nešto, ponaša se prema nama na određeni način, a mi se osetimo uznemireno, besno, tužno, ljuto, bespomoćno, anksiozno, bilo kako neprijatno – naše telo nam šalje signal da je to deo nas ili da se tu nalazi važna lekcija za nas.
Daću ti svoj primer.
Išla sam na solo pevanje sedam godina. Nakon toga sam odlučila da dodatno oslobodim svoj glas i počela sam da snimam obrade pesama za YouTube. I, naravno, kako je to dostupno svima, počeli su da pristižu razni komentari. Svaki komentar koji je govorio da nemam pojma, da pevam kroz nos, da sam stegnuta me je pogađao direktno u srce. Zašto? Zato što sam, i pored napornog rada, i pored talenta, i dalje duboko verovala da nisam dovoljno dobra. I onda su se pojavljivali ti neprijatni komentari da bih osvestila šta ja i dalje mislim o sebi i svom pevanju.
Ovakvih primera imam milion. Ali suština je u tom unutrašnjem osećaju.
Kad god me je nešto probolo u stomaku zbog nečijih reči, kad god me je obuzeo bes, kad god sam se iznervirala, kad god sam se rasplakala ili povukla u sebe – to je bio znak da se iza tih reči ili tog ponašanja krije nešto što je potrebno da prepoznam.
Ili sam prepoznavala svoja skrivena uverenja koja su drugi govorili naglas. Ili svoje potisnute emocije poput besa kad je neko agresivan prema meni. Ili da me, npr. lenji ljudi nerviraju zato što i dalje nisam dovršila neke svoje projekte za koje znam da su mi važni. Ili da mi fali unutrašnje moći, pa ogovaram druge ljude zato što i ja želim njihovu moć, ali želim da ih umanjim da bih opravdala svoj trenutni neuspeh.
Ovo ne znači je sva odgovornost na nama, pa da treba da trpimo ljude koji su neprijatni prema nama. Ovo ne znači da smo mi umislili da su drugi lenji, agresivni, napadni, zatvoreni.
Ako osećamo neprijatnu emociju u sebi zbog tih njihovih reči, osobina ili ponašanja, to samo znači da su sa velikim razlogom u našem životu. A taj razlog je da u sebi iscelimo to što nam smeta u njima.
Takođe, imamo apsolutno pravo da ne budemo u kontaktu sa tom osobom dalje. Nekome će to biti kolega sa posla ili osoba sa kojom trenutno živi, pa će biti teže da se udalji.
Ali poenta je samo da ne zakopamo sebe i da kažemo sebi da moramo da ostanemo u nekom odnosu dok nešto ne iscelimo. Ne, imamo potpuno pravo da se udaljimo ako to želimo i da rešavamo u sebi sve što je dalje potrebno.
Važno je samo prepoznati trenutak kada je potrebno da se udaljimo od osobe koja nas okida. Nekada jasno znamo da je osoba prešla svaku granicu i potpuno smo u skladu sa tim da prekinemo odnos. A nekada se uplašimo pa pobegnemo iz odnosa pred prvim većim problemom, umesto da se suočimo sa izazovima i rešavamo ih zajedničkim snagama.
(Ako doživljavaš bilo kakvu vrstu psihičkog ili fizičkog maltretiranja, onda je mnogo važno da se obratiš stručnoj osobi poput psihoterapeuta i da se ne držiš ovog principa ogledala i tako dodatno maltretiraš samu sebe.)
Ono što je mnogo oslobađajuće jeste da se energija odmah oseti. Čim krenemo u sebi da isceljujemo ono što nam smeta kod drugi – ili ti ljudi odu iz našeg života ili odjednom promene ponašanje prema nama. Zato što – odnos koji imamo sa sobom je u temelju svih drugih odnosa.
Ovaj tekst je za nivo života u kome razvijamo svoju emocionalnu inteligenciju. U kom smo svesni da radom na sebi unapređujemo ceo svet oko sebe. U kom smo spremni da se suočimo sa sobom i budemo milion posto iskreni prema sebi. U kom smo spremni da se isceljujemo i zajedno kroz odnos sa osobom koju volimo.
Kada smo mi sa sobom dobro, ljudi oko nas postaju isto takvi.
Da, uvek će biti izazova, ali zato i igramo ovu igru rada na sebi do kraja života.
Zato što je duša odlučila da raste, a telo prati taj ples.
Dajana Mitrović
Želiš li sa mnom na svoj novi nivo rasta?