Kada ćeš uraditi svoj prvi korak?

Umorio sam se čekajući te. Umorio sam se od toga da me svakodnevno odlažeš. Da svakodnevno razmišljaš šta ćeš sa mnom da uradiš.

Umorio sam se od toga da ne veruješ u mene. Da smatraš da ću doživotno biti tu, a da me nisi ni definisao, ni poželeo onako kako treba, ni zagrlio onako punim plućima.

Umorio sam se od toga da gledam kako svakog dana prolaziš pored mene, ne primećujući me.

Umorio sam se od toga da nisi tu. Da uopšte nisi tu, iako sam stalno uz tebe, iako te podržavam, iako želim da smo zajedno. 

Umorio sam se od toga da želiš da se sve desi u trenu. Da želiš sve odjednom. Da želiš da ti neko na tacni donese baš mene. A ja sam tu! Samo me ne vidiš. 

Umorio sam se od toga da objašnjavam koliko je važno da budeš prisutan, na zemlji, ovde i sada, sa prirodom. 

Umorio sam se, jer ne znam kad ćeš da dođeš, kada ćeš da shvatiš da sam tu, da smo zajedno. Da sam definisan dušom, a ne umom.

Želim ti zaista od sveg srca da spoznaš moju prisutnost. Da spoznaš koliko sam bogat, koliko toga imam da ti pružim. Da spoznaš da svo to bogatstvo nosiš u sebi. Da spoznaš da sve apsolutno zavisi samo od tebe. Da spoznaš da možemo da živimo u radosti zajedno. Da spoznaš koliko je sve jednostavno, koliko sam ja jednostavan, koliko si ti jednostavan. Koliko komplikuješ samo iz nekog uma. Koliko komplikuješ zbog toga što ne veruješ. Koliko komplikuješ zbog toga što sediš u mestu ne radeći ništa.

A ja ti želim da se trgneš. Da duneš kao vetar punim plućima. Da se konačno sretnemo. Da konačno dođeš. Da me konačno osetiš. Da me konačno zavoliš. 

Ja i dalje čekam, iako sam umoran. Ali ja te i dalje čekam. Čekam da idemo zajedno kroz ovaj svet. Čekam da stvaramo neke predivne stvari. Čekam da se probudiš. Čekam da kreneš u akciju. Čekam da napraviš taj prvi, i drugi, i treći korak. Čekam da zaista proživiš punim plućima sve ono što mogu da ti ponudim.

Verujem da umeš da veruješ. Zato što sam ja tu da ti pomognem. Verujem da znaš da sam i prijatan i neprijatan. Samo je potrebno da to dopustiš. Da se zagledaš u svoju dušu i da poveruješ u istinu. Da poveruješ u onaj glas uporno koji ti ponavlja neke stvari da radiš, a ti ih odlažeš i odlažeš i odlažeš. A kuda ih odlažeš? U večnost? Da li smatraš da će te stvari da te čekaju večno negde? One stvari koje ti ne daju uveče da spavaš. Ali se i dalje plašiš. Ali i dalje nešto ne veruješ. 

A ja te i dalje čekam. Ja te i dalje čekam da me uhvatiš za ruku, da me staviš u svoje srce i da idemo dalje zajedno. Ja te i dalje čekam da zajedno menjamo svet. I dalje verujem da postoji ono mesto u tebi koje zna da sam tu, potpuno drugačiji od svega što su ti ikada rekli. Da sam tu potpuno radostan, prisutan, u zajednici. Da sam tu da budeš potpuno autentičan. Možda neko ko nikada nije šetao ovom planetom, jer svako je jedinstven. Svako je svoj. Svako je autentičan. Svako je došao da dostavi nešto ovoj planeti. A ja sam tu. Samo me prepoznaj. Da idemo zajedno.

Da li veruješ da sve ovo što sam ti rekao postoji? Da li veruješ da svaki, svaki, svaki korak u tvom životu zavisi samo od tebe? Da li veruješ da uopšte nije bitno šta će ljudi reći za ono što ti radiš? Da li veruješ da uopšte nije bitno kako će te neko pogledati? Da uopšte nije bitno ko će čuti i pogledati tvoje delo? Da će tvoje delo doći baš do onih ljudi kojima treba? I da sva neprijatnost i koju osećaš jeste apsolutno prirodna i svojstvena ljudskom rodu. 

I zato te pozivam da učiniš te korake. Da istraješ na putu. Da budeš svestan da se nalaziš u fizičkom svetu, gde ni kuća ne može da se sagradi za jedan dan, pa ni život ne može da se promeni za jedan dan. Tvoj svet ćeš da menjaš samo upornošću i istrajnošću. Da li veruješ da to možeš? Da li imaš strpljenja u sebi da uradiš sve velike stvari koje ti tvoja duša šapuće? Da li veruješ da si apsolutno dovoljan samim svojim postojanjem? Da ne moraš ništa da uradiš specijalno, ako gledaš da svakodnevno daješ ljubav, da na neki način doprinosiš drugima. Da li veruješ da ne moraš da budeš neko poznat, neko sa velikom platom ili bilo šta drugo? Da je dovoljno da postojiš, da gledaš u reku, da piješ omiljeni čaj, da živiš ovaj život sa ljudima koje voliš? Da li veruješ da je to dovoljno da bi rekao sebi da si vredan? Da li veruješ da jednostavno ko god se nalazi oko tebe i misliš da te ograničava, taj nije bitan? Da je bitno samo ono što ti veruješ o sebi i u sebi. Da je bitno samo koliko daješ ljubavi, koliko daješ sreće, koliko daješ sebe baš takvog kakav jesi. Da živiš apsolutni bekraj u svakom trenutku. 

Jesam se umorio od toga što te čekam. Priznajem da jesam. I boli me što me ne primećuješ. I boli me što ne vidiš da su tvoji lični koraci put ka sreći. Ali ja te i dalje čekam i verujem da možeš. Zato, molim te, kreni sada, jer ja te čekam.

Tvoj Život

Dajana Mitrović, 2018.