Ljudi me ne poštuju – šta da radim
Ljudi me ne poštuju - šta da radim
Pre deset godina sam prvi put primetila da me ne poštuju baš oni momci koji se meni sviđaju. Prvi put me je tada to zabrinulo. Bila sam, što kažu, dobra devojka, mislila sam da je lepo ponašanje sve što mi je potrebno u životu. Nije mi bilo jasno zašto mi se to ne vraća tamo gde to najviše želim.
Tek šest godina kasnije sam otkrila rad na sebi. Tada sam i otkrila šta je bio uzrok tog nepoštovanja koje sam doživljavala – i danas želim tu spoznaju da podelim sa tobom.
Nedavno sam u šetnji počela da se igram svojom kosom, da je uvrćem u neobaveznu kiku i odjednom sam se setila kako to dugo nisam radila. Godinama sam imala tu naviku da svoju kosu sakupljam među prstima, da vrtim njene krajeve. Isto tako godinama nisam znala zbog čega to radim.
Ono što ranije nisam znala jeste da se u našem ponašanju MNOGO toga vidi. Pokreti koje pravimo, način na koji sedimo, pokreti očima, dubina glasa – sve to šalje drugim ljudima poruku kakvi smo, kako se istinski osećamo. Naročito ako ljudi umeju da ‘čitaju’ signale te neverbalne komunikacije. Ali čak i kad ne umeju – većina će osetiti intuitivno šta stoji iza naših reči.
Tako sam tek sa 25 godina otkrila da uvrćem kosu da bih sebe smanjila. Možda bih, da nisam vežbala posmatranje sebe, potpuno zanemarila činjenicu da to radim. Možda bih se pretvarala da je to samo glupa navika.
Ali samoposmatranje je ono što me iznova spašava. Iskrenost prema sebi je ono što mi je otvorilo sva vrata u životu. A traženje smisla u svemu, pa i onome što izgleda banalno, jeste temelj svakog mog napretka.
Svakog puta kada bih razgovarala sa nekim, čak i bliskim, uvrtala bih kosu. To je bio čin kojim sebe smirujem, potpuno nesvesno. To je bilo bukvalno fizičko smanjivanje – moja izuzetno bujna kosa postajala je tri puta manja i čvrsto sam je držala jednom rukom.
Tim pokretom sam energetski i vizuelno slala drugima poruku: ,,Neprijatno mi je. Želim da budem manja. Mislim da manje vredim od tebe.”
Ooo, ne, nije to bilo ono što sam svesno mislila. Nekada se ni nisam zaista osećala neprijatno. Ove misli su bile duboko sahranjene u podsvesti – ali ih je moje telo odavalo. Uz pomoć rada na sebi sam uspela da ih iz podsvesti dovedem u svest i tako otkrijem pravi uzrok tog svog ponašanja.
Kakve to sad veze ima sa nepoštovanjem koje sam doživljavala ranije?
Ja sam tada mislila da imam dovoljno samopouzdanja. Ali moje telo me je odavalo. Ne samo ovim pokretima kosom. Moje energija je slala oko mene moja najdublja uverenja.
Piskavi ton glasa. Povijena ramena. Spuštanje pogleda. Bilo je mnogo toga što sam potpuno nesvesno radila, a što je drugima slalo poruku: ,,Ja verujem da ne vredim. Želim da budem neprimetna.”
Koliko god da sam sebe uveravala svesno tada da ja želim partnera, da sam ja divna devojka, da zaslužujem poštovanje – svoju podsvest nisam mogla da sakrijem.
U tome se krije značenje rečenice da mi privlačimo ono što mi jesmo. Mi privlačimo ljude oko sebe svojom podsvešću koja stvara našu energiju. Tako sam ja privlačila oko sebe momke koji isto tako nisu umeli da poštuju sebe – a samim tim nisu umeli da poštuju ni mene.
Da sam samo nastavila njih da krivim za njihovo ponašanje – to bi značilo da sam i dalje nečija žrtva i ne bih uspela da promenim tu situaciju.
Izabrala sam da budem svesna da su oni bili takvi, a da ja biram drugačije. Izabrala sam da počnem da verujem u sebe, da se zauzimam za sebe, da duboko poverujem da vredim. Izabrala sam da probudim svoje samopouzdanje.
A kada prestanemo da se bavimo drugima, vraćamo moć u svoje ruke.
Želiš poštovanje? Daj ga sebi.
Želiš slobodu? Daj je sebi.
Želiš nežnost? Daj je sebi.
Želiš sigurnost? Daj je sebi.
Kako? Prvi korak ka tome je da odgovoriš sebi na pitanje:
Šta mi je sada potrebno konkretno da uradim da bih osetila ______ (emociju koju želiš da osećaš)?
Ako želiš da ti pomognem u osnaživanju sebe, u vraćanju moći u svoje ruke
Dajana Mitrović